Kako uzeti abdest i obaviti namaz u stanju teške bolesti?

Pitanje: Imam pitanje u vezi abdesta i namaza u stanju bolesti. Naime, moja majka je imala tešku operaciju, i trenutno se nalazi u bolnici. Budući da nije sposobna da se kreće, zanima me da li joj mi možemo pomoći da uzme abdest, i ako možemo koji je to način ili je dovoljno da uzme tejemum?

Na koji način da obavi namaz, s obzirom da nije u stanju da stoji niti sjedi? Da li treba da naklanja namaze koje je propustila dok je bila u bolnici (predoperativnom stanju, stanju nakon buđenja iz opšte anestezije)?

Odgovor: Molimo Allaha dž.š. da Vašoj majci i drugim bolesnicima olakša i podari sabura i zdravlja. Bolesnik će uzimati abdest i obavaljati namaz prema svojim mogućnostima. Umjesto stalnog pranja nogu, ako je to teško, i ako ga osoba ne može sobom činiti, može se uzimati mesh po mestvama, odnosno debljim čarapama tokom jednog dana i noći, bez pranja nogu, ako su mestve/čarape obuvene na abdest. Ukoliko je teško i to, može se trajno mesh činiti po dijelu tijela koji se ne može prati.

Ono što se može prati bez prevelikog napora, treba prati. Ako je uzimanje abdesta općenito preteško, može se uzimati tejemum umjesto abdesta. Bolesnika ne treba opterećivati onim što mu je preteško. Dozvoljeno je da bolesniku neko pomogne pri uzimanju abdesta.

Bolesnik ako ne može namaz obavljati stojeći ili sjedeći, klanjat će išaretom (gestom) ležeći na leđima, a njegove noge treba da budu okrenute prema Kibli, ili ako bude na strani ležao onda će mu lice biti okrenuto prema Kibli. Ovo okretanje je poželjno, ali nije uvjet za ispravnost namaza, ako prostor u kući/stanu/bolnici to ne dozvoljava. Uzvišeni Allah dž.š. u Kur’anu kaže: “Allah nikoga ne opterećuje preko mogućnosti njegovih…” (El-Bekare, 286) “Bojte se Allaha koliko ste u mogućnosti…” (Et-Tegabun, 16)

Propuštene namaze iz predoperativnog perioda, odnosno, nakon buđenja iz opšte anestezije treba naklanjati, ako broj propuštenih namaza nije veći od pet. Ukoliko se pak u stanju nesvijesti/kome propusti šest i više namaza, prema propisu u našem mezhebu, nema obaveze naklanjavati ih. (Ed-Durru-l-muhtar, 1/330, 688) A Allah najbolje zna.

Pitanje: Nakon poroda imam problem sa zadržavanjem mokraće, pri najmanjem naporu izađe mi (manje ili više mokraće), što mi stvara opterećenje, te iz tog razloga ne obavljam namaz u džematu, već isključivo u kući. U narednom periodu smo Allahovom milošću planirali obaviti umru i ne znam kako da postupim.

Odgovor: Ukoliko spomenuti zdravstveni problem traje cijeli namaski vakat, Vi se tretirate kao sahib-i uzur, tj. osoba sa isprikom. Sahib-i uzur za svaki namaski vakat treba obnoviti abdest i on važi za taj namaski vakat bez obzira na nekontrolisani izlazak mokraće (i slično što kvari abdest). U tom namaskom vremenu sahib-i uzur može obavljati namaz tog namaskog vremena i druge ibadete kao što su tavaf, sa’j i sl. Prema tome, nema zapreke da u takvom stanju obavite umru, postupajući na isti način kao i u slučaju čistoće za namaz poduzimajući pri tome (prilikom obavljanja tavafa i saja) dodatne mjere zaštite i opreza. Sahib-i uzur, kao musafir, tokom putovanja skraćuje četverorekatne namaze, a u slučaju da koristi olakšicu spajanja dva namaza koji se mogu spojiti, dovoljan je jedan abdest za oba namaza koja spaja.

Autor: Enes Ljevaković, fetva-i emin

 

preporod.com

Read more...

Vrijednost ranog odlaska na namaz

● Onaj ko sjedi i iščekuje namaz isto kao da je u namazu, tj. njemu se pišu sevapi dokle god ga namaz sprečava da ode. Od Enesa, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada je izašao da klanja jacija-namaz u njegovom zadnjem vremenu, rekao: “Niste prestali biti u namazu sve dok ste iščekivali namaz.” (Muttefekun alejhi)

● Meleki stalno čine dovu za onoga ko iščekuje namaz. Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Meleki donose salavat na svakog od vas dokle god je na mjestu na kojem je klanjao, govoreći: ‘Gospodaru, oprosti mu! Gospodaru, smiluj mu se!’”(Muttefekun alejhi)

● Onaj koji porani u džamiju može obaviti i mnogo potvrđenih sunneta, na sabah-namazu i podne-namazu, i klanjati nafile osim toga. U dva Sahihabilježi se od Abdullaha b. Mugaffela el-Muzenija da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Između svaka dva ezana (može se klanjati) namaz”,ponovivši to tri puta, a na kraju trećeg puta reče: “Ko hoće.” (Muttefekun alejhi)

● Onaj ko porani na namaz može na najbolji način iskoristiti vrijeme za učenje Kur’ana, jer mu se neće ukazati takva prilika u drugim vremenima.

● Ova vremena pogodna su za primanje dove. U hadisu koji prenosi Enes, radijallahu anhu, spominje se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dova između ezana i ikameta se ne odbija.” (Tirmizi, Albani, 212, kaže da je sahih)

● Može stati u prvi saf i klanjati blizu imama sa njegove desne strane, jer se u hadisu navodi: “Meleki donose salavat na prvi saf.” (Ibn Madža, 997, Albani kaže da je sahih)

● U mogućnosti je stići na početni tekbir i tako dobiti nagradu džemata.

● To je jedna vrsta stražarenja na Allahovom putu. Prenosi se od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitao: “Hoćete li da vas uputim na ono što će vam izbrisati grijehe i podići ugled?” Prisutni odgovoriše: “Da, Allahov Poslaniče!” “Uzimanje abdesta u teškim prilikama, mnogo napravljenih koraka na putu ka džamiji i iščekivanje namaza nakon jednog obavljenog namaza, to vam je straža.” (Muslim, 251)

NA KRAJU

Izostavljanjem i kašnjenjem na namaz u džematu gubi se velika nagrada, to otvara vrata olahkom pristupu i odnosu prema namazu i na kraju vodi ka potpunom ostavljanju namaza u džematu. U vezi s tim, Ebu Seid, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, vidio kod svojih ashaba kašnjenje pa rekao: “Istupite i upotpunite sa mnom i neka upotpuni onaj ko je iza vas, jer neće jedan narod prestati da izostaje i kasni dok ga Allah ne izostavi.” Mesdžidi su prije bili mjesta ibadeta, traženja znanja, susreta muslimana, u njima su se upoznavali i zbližavali. U mesdžidima su se opskrbljivali za ahiret, jačali svoj iman i jekin, za njih su srca bila vezana i mesdžidi su im bili draži od njihovih kuća i imetaka, nikada se nisu umarali boraveći u njima, koliko god ostajali, nisu se zamarali vraćajući se u njih, koliko god bili daleko, nadajući se Allahovoj nagradi. Kako danas izgledaju naši mesdžidi i jesmo li mi njihovi stalni posjetioci – zapitajmo se!

Read more...
Subscribe to this RSS feed